Pelet je vrsta čvrstog goriva napravljenog od komprimovanog organskog materijala, kao što su drva, trava ili poljoprivredni zaostaci. Peletino gorivo ima mnoge prednosti u odnosu na fosilna goriva, kao što su manja emisija gasova sa efektom staklene bašte, veća gustina energije i lakše rukovanje i skladištenje. Gorivo od peleta može da se koristi za grejanje, kuvanje i proizvodnju struje u raznim aparatima i objektima.

Istorija goriva za pelet datira iz ranog 20. Prvi komercijalni mlinovi peleta uvezeni su iz Engleske u Sjedinjene Države 1928. Peletino gorivo postalo je popularnije sedamdesetih godina prošlog veka, kada su energetske krize stimulisale potragu za alternativama fosilnim gorivima. U poslednjih nekoliko decenija, potražnja za gorivom od peleta značajno je porasla u Evropi i Severnoj Americi, podstaknuta podsticajima politike i ekološkom svešću.

Korenje goriva peleta može se pratiti do prirodnog ciklusa biomase u šumama i poljima. Biomasa je organska materija koja potiče od biljaka i životinja, kao što su drvo, lišće, trava, usevi i đubrivo. Biomasa sadrži uskladištenu energiju sunca koja se može osloboditi kada se sagori ili pretvori u druge oblike energije. Biomasa je obnovljivi resurs koji se može dopunjati prirodnim procesima ili ljudskim aktivnostima. Biomasa je takođe ugljenično neutralna, što znači da ne dodaje neto ugljen-dioksid u atmosferu kada se sagori, sve dok se biomasa održivo bere i ponovo se prerasla istom brzinom kao što se troši.

Neke zanimljive činjenice o gorivu peleta su:

– Prosečan sadržaj vlage na drvenim kuglicama je ispod 10 odsto, dok ogrev može da ima i do 50 odsto vlage. To znači da drvene kuglice imaju veću vrednost grejanja i gore efikasnije od drva za ogrev.
– Prečnik drvenih kuglica je obično 6 mm ili 8 mm, a dužina je između 10 i 40 mm. Veličina i oblik peleta olakšavaju transport i ishranu u šporete ili kotle automatski.
– Globalna proizvodnja drvenih peleta procenjena je na 36 miliona tona u 2019. godini, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Najveći proizvođači bili su Sjedinjene Države (9,3 miliona tona), Kanada (3,2 miliona tona), Nemačka (2,8 miliona tona), Švedska (1,8 miliona tona) i Rusija (1,5 miliona tona).
– Globalna potrošnja drvenih peleta procenjena je na 35 miliona tona u 2019. godini, navodi FAO. Najveći potrošači bili su Velika Britanija (8,5 miliona tona), Nemačka (4,4 miliona tona), Italija (3,3 miliona tona), Danska (2,8 miliona tona) i Japan (1,6 miliona tona).
– Pelet gorivo je povezano sa održivošću i zelenom tehnologijom jer može da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, poboljša kvalitet vazduha, podrži upravljanje šumama, stvori radna mesta i diversifikuje izvore energije.

Proizvodnja goriva za pelet podrazumeva nekoliko koraka: prikupljanje sirovina, sušenje, mlevenje, uslovljavanje, pelet, hlađenje, skrining, pakovanje i skladištenje. Svaki korak ima svoje izazove i mogućnosti za poboljšanje.
Jedan od glavnih izazova u proizvodnji peleta je obezbeđivanje doslednog i adekvatnog snabdevanja sirovinama. Dostupnost i kvalitet sirovina zavise od različitih faktora, kao što su vremenski uslovi, tržišne cene, prakse žetve, troškovi transporta i skladišni objekti. Proizvođači peleta treba da obezbede dugoročne ugovore sa pouzdanim dobavljačima i diversifikuju svoje feedstock izvore kako bi smanjili rizike i neizvesnosti.
Još jedan izazov u proizvodnji peleta je optimizacija procesa sušenja. Sušenje je od suštinskog značaja za smanjenje sadržaja vlage sirovina na odgovarajući nivo za pelet (obično između 10 i 15%). Međutim, sušenje je takođe skupo i energetski intenzivno i čini do 70 odsto ukupne potrošnje energije u proizvodnji peleta. Proizvođači peleta treba da izbalansiraju trgovinu između efikasnosti sušenja i troškova sušenja tako što će odabrati odgovarajuće metode sušenja (kao što su rotari sušači bubnjeva ili sušači kaiša), podesiti parametre sušenja (kao što su temperatura, protok vazduha i vreme boravka) i oporavljanje toplote otpada od gasova sa gripom ili drugih izvora.
Treći izazov u proizvodnji peleta je obezbeđivanje visokog kvaliteta i trajnosti peleta. Kvalitet i trajnost peleta zavise od nekoliko faktora, kao što su karakteristike feedstock-a (kao što su vrste, raspodela veličine čestica, sadržaj vlage, sadržaj pepela), uslovi peleta (kao što su temperatura, pritisak, umiranje geometrije), uslovi hlađenja (kao što su brzina protoka vazduha, temperaturni preliv) i uslovi skladištenja (kao što su vlažnost vazduha, temperatura). Proizvođači peleta treba da prate i kontrolišu ove faktore kako bi proizveli kuglice koje zadovoljavaju specifikacije kupaca i krajnjih korisnika.

Neke mogućnosti za poboljšanje proizvodnje peleta su:

– Korišćenje naprednih tehnologija i opreme za povećanje efikasnosti proizvodnje i smanjenje potrošnje energije. Na primer, korišćenje torefakcije ili eksplozije pare za predčinjenje sirovina, korišćenje veštačke inteligencije ili mašinskog učenja za optimizaciju parametara peletiranja, korišćenje senzora i analizatora na mreži za merenje kvaliteta i performansi peleta, kao i korišćenje pametne logistike i digitalnih platformi za upravljanje lancem snabdevanja i inventarom.
– Razvoj novih proizvoda i tržišta radi povećanja potražnje i vrednosti za gorivo za pelet. Na primer, proizvodnja crnih kuglica koje imaju veću energetsku gustinu i niži sadržaj vlage od belih kuglica, proizvode torefidne kuglice koje imaju veću hidrofobičnost i brusilicu od belih kuglica, proizvodeći mešane kuglice koje mešaju biomasu sa drugim materijalima kao što su ugalj, plastika ili otpad, i proizvode prilagođene kuglice koje zadovoljavaju specifične potrebe različitih sektora komercijalne, industrijske ili energetske proizvodnje.
– Usvajanje najboljih praksi i standarda kako bi se osigurala održivost i praćenje goriva za pelet. Na primer, prateći principe i kriterijume sertifikacionih šema kao što su Program održive biomase (SBP), Savet za šumarstvo (FSC) ili Program za odobrenje sertifikacije šuma (PEFC), sprovođenje lanca sistema starateljstva i masovne ravnoteže radi praćenja porekla i protoka sirovina i gotovih proizvoda, kao i izveštavanje o emisiji gasova sa efektom staklene bašte i uštedi ugljenika
Budućnost goriva za pelet je obećavajuća, jer je sve više zemalja i regiona posvećeno smanjenju oslanjanja na fosilna goriva i povećanju njihovog udela u obnovljivoj energiji. Peletino gorivo može igrati ključnu ulogu u energetskoj tranziciji pružanjem čiste, pouzdane i pristupačne opcije za proizvodnju toplote i energije. Peletino gorivo takođe može da doprinese cirkularnoj ekonomiji korišćenjem otpada i zaostaka iz drugih industrija i sektora.

O budućnosti goriva za pelet

– Prema izveštaju FutureMetrics-a, očekuje se da će globalna potražnja za drvenim kuglicama porasti sa 35 miliona tona u 2019. na 85 miliona tona u 2030. godini, podstaknuta ekspanzijom postojećih tržišta u Evropi i Aziji i pojavom novih tržišta u Africi i Latinskoj Americi.
– Prema izveštaju „Grand View Research“, globalna veličina tržišta za drvene kuglice procenjena je na 14,5 milijardi USD u 2020. godini i predviđeno je da će rasti po složenoj godišnjoj stopi rasta (CAGR) od 9,4 odsto u odnosu na 2021. do 2028. godinu, podstaknuta sve većim usvajanjem pelet šporeta i kotla za stambeno grejanje i kuvanje.
– Prema izveštaju Istraživanja tržišta transparentnosti, globalna veličina tržišta za peletisovani aktivirani ugljenik procenjena je na 7,9 milijardi USD u 2019. godini i predviđeno je da će rasti na CAGR od 8,3 odsto od 2020. do 2030. godine, podstaknuta sve većom potražnjom za tretmanom vode, prečišćavanje vazduha, preradom hrane i pića, farmaceutskom proizvodnjom i oporavkom od metala.

Web linkovi koji se odnose na dobru praksu korišćenja peleta su:

– https://www.pelletheat.org/
– https://www.pelletcouncil.org.uk/
– https://www.pelletsatlas.info/
– https://www.pellet.org/
– https://www.bioenergyinternational.com/